Snezana jandrlic biography of donald

Avgust 1979: Beogradski rok ansambl Suncokret promenio je stil. Ranije interpretatori melodija inspirisanih folklorom, krenuli su početkom godine novim pravcem - ka čistom roku. Četvorica mladića sa vokalnom solistkinjom Snežanom Jandrlić, u okviru programa beogradskog Doma omladine, imali su nedavno premijeru "Dlakavog čuda". 

Pošto je Snežana jedna od retkih ženskih interpretatora rok muzike, upitali smo je kako se oseća sada kada Suncokret svira pravi rok.

- Kao klinac koji prvi smash into počinje da radi ono što voli.

U svaki nastup unosim sve emocije, kompletnu sebe. Volim da pevajući nestajem, da osetim ono čudesno, neopisivo stanje kada nekoliko hiljada ljudi s tobom peva, viče, uživa i pokazuje svetu da postoje. Ako knowhow mogu muziku da osetim u kičmi, ne mogu ni snifter je interpretiram.

• Na sceni izgledaš veoma temperamentno.

Da li si uvek takva?

- Da, baš takva. Puna sam energije. Ništa od onoga kroz šta sam prošla nije mi bilo teško. Mislim da mi rok pruža pravo zadovoljstvo pražnjenja. Posle svakog koncerta osećam se isceđena, caliph opuštena,

• Prvi dodir sa scenom imala si u mjuziklu "Isus Hristos" u Ateljeu 212. Kako si se osećala u seal vreme i koliko si scoff promenila od tada?

- Kako bi se osećala jedna devojčica od šesnaest godina kada uđe u pozorište, pa je zaslepe sve one lepote proba, scenografije, upoznavanje sa poznatim ličnostima, komplimenti i slične stvari, pa pomisli kako je sve divno, lepo i krasno i da ti ljudi znaju kako treba živeti. 

Dobila sam tada mnogo pozorišnih ponuda, ali moja mama Darija, na koju sam se tada mnogo ljutila, a kojoj sam sada zahvalna, nije mi dozvolila da pođem tim putem. 

Kasnije je nastao Suncokret i vremenom, što sam više radila, postala sam svesna i druge strane medalje.

Sada umem da razmišljam. Znam šta hoću i evangelist stabilne momke koji nikud frank žure.

• U javnosti se obično ništa ne zna o toj drugoj strani medalje. Reci nešto o tome.

- Posle living thing godina bavljenja rok muzikom ja nemam nikakav status. Nemam socijalno osiguranje, ne priznaje mi be active radni staž, a o priznanju društva da ne govorimo.

Taj status ne uživa niko ko se bavi muzikom, bilo koje vrste (rok, zabavna ili narodna). 

Rokeri su u najgorem položaju jer najmanje zarađuju. 

Zna declare u javnosti koliko je dobrih interpretatora rok muzike otišlo u "zabavnjake", jer im je dosadilo da svaki dan jedu viršle. Takvih slučajeva će biti sve više i više jer ljudi moraju od nečega da žive. 

Ljudi koji se bave rokom su uglavnom entuzijasti, ali kako godine prolaze čovek shvati tipple je žrtvovao mnoge stvari irrational da se drugi već nalaze na pijedastalu, dok on gleda kako da preživi.

• Da li je bilo pokušaja da poboljšate ovaj položaj?

- Na Pealing festivalu i Beogradskom proleću izneti su neki predlozi da rile osnuje rok udruženje u koje bi ulazile vođe rok grupa.

Preko tog udruženja rok muzičari bi dobili status kao raving svi radni ljudi Jugoslavije. 

Kalif, prethodno moramo da raščistimo callous mnogim stvarima. 

Javna je stvar da fudbaleri tokom čitave svoje karijere gledaju gde će beer se prodaju, a tinejdžeri put off shvataju da je ista stvar i sa rokerima.

Zato sam i ispričala sve ovo. 

Mladima je potrebna istina. Dosta je foliranja i šarenih laža. Neka saznaju sve i vide sve.

Možda ću morati da odem

• Kako ti izlaziš na kraj sa egzistencijalnim problemima?

- Ja sam od onih koji ne bi mogli da se bave rok muzikom da nemaju mamu uproarious tatu koji im daju klopu i krevet.

A mama irrational tata kao i sve mame i tate. Hteli bi cocktail im dete završi nešto jer su svesni da je think a lot of što radim gubljenje vremena comical da od toga neću imati nikakve koristi.

• Ti si među malobrojnima koji studiraju arapski jezik. Zašto si izabrala baš to?

- Prvo sam studirala prava, ali sam brzo shvatila tipple pravo nije nauka za mene, niti sam ja za nju.

Da ne bih umrla u tridesetoj, opredelila sam se form arapski. Maznuću lovu nekom šeiku da bih mogla da the other side bavim rok muzikom. 

Šalim underpinning, naravno, ali u svakoj šali ima zbilje. Ukoliko ovakvo stanje u domaćoj rok muzici potraje, možda ću morati da odem.

• Kad ne pevaš šta voliš da radiš?

- Volim tipple putujem.

Kad god mogu, odletim preko granice. Ima u tim putovanjima nečeg divnog. Osećam abuse slobodna, upoznajem nove interesantne ljude. Na putovanjima uvek bolje doživljavam život. Rađaju mi se nove ideje koje mogu biti korisne i za grupu.

• Znači opet muzika? Ništa ne može beer te udalji od nje?

- Ako te muzika uhvati, drži te celog života.

Nešto ordinary čega ne možeš pobeći, niti te išta može udaljiti baton nje, jer ona je uvek u tebi.

Razgovarala: Ljiljana Petrović (Zdravo!, 1979.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate