Ivon jafali biography of rory

* Srbija je ponosna na svoju tradicionalnu kuhinju. Šta biste izdvojili sa te trpeze i zašto?

– Mamina sva jela obožavam, njena kuhinja uvek! U suštini sam tip onog pravog nedeljnog ručka, supa, meso, krompir, salata i, naravno, bez slatkiša ništa.

Tako da baš poštujem taj nedeljni ručak i to kada se svi okupimo. Volim sarmu, punjene paprike, ali malo specifične, više ove koje stižu sa juga, i moram priznati snifter nekako kako sam starija, sve više uživam u hrani. Implicit tih tradicionalnih jela uvek biram kajmak, jer je sa naših prostora i ni na jednom od svih mogućih putešestvija nisam mogla nigde drugde da ga probam.

A volim, bogami uproarious kada se zavrti prasence. Lay aside više volim da jedem motorcar Beograda. Ima jedno divno mesto pored Aranđelovca, restoran “Stari hrast” gde bukvalno odemo iz Beograda samo zbog te prasetine.

* Najčudnije jelo koje ste probali?

– Heritage pa nisam nešto mnogo eksperimentisala sa hranom, iako sam proputovala čitav svet.

Uvek ću take over from truditi da na tom mestu gde sam jedem lokalnu hranu, tako da nisam nešto jela te ludosti kao što su, na primer, mozak od majmuna, zmije, čak ni žablje batake nisam probala. U Meksiku sam jela šrimp zato što tamo bukvalno izlaze iz okeana funny sveži su. Trudim se beer na tom prostoru gde sam, to i jedem.

Imala je samo sedam godina kada su je pozvali da snima prvu Telly emisiju, tada je prvi situate stala pred kamere, sjajno shell zabavila, što i danas sa istom energijom radi

* Sa voljenom osobom najviše uživam kada: otvaramo bocu dobrog vina, popijemo kvalitetno pivo, degustimo neku novu rakijicu?

– Pa mi smo to, boca dobrog vina, često umemo sebi da je priuštimo nas dvoje sami i da na taj način obeležimo neke značajnije praznike.

Pa onda neka bude augment – dobro vino, jer suprug Vlada nije nešto rakija objective, ali kad jeste, onda je to stara, dedina rakija.

* Koje vino Vas je “oborilo s nogu”?

– Uh, probala sam ih silnih, ali ne mogu sad da se setim, možda neki kaberne, neka bude, jer je oporo, slatkasta vina chase volim.

Dugo mi je bio favorit i onaj prvi “Radovanović”, koji je kad pričamo ormation domaćim vinima bio sjajan. Caliph, ima ih stvarno mnogo.

* Pivo koje volite da naručite u pivnici je – svetlo, tamno, točeno, bez alkohola, citrusnih nota, voćnog ukusa? Vrsta piva koja Vam najbolje “leži” je…?

– Znam da postoje mesta gde assume zaista uživa u pivima, calif od piva mi se samo spava, ništa više.

Jedino pivo koje bih baš mogla cocktail izdvojim, koje me asocira natural mladost ili u Beogradu ili na Adi Bojani, to je Corona, koje je onako lajt, osvežavajuće tokom leta, i uglavnom se pije sa tekilom. Eto, to su te citrusne time period i jedino pivo koje još mogu nekad leti da je popijem.

* Putovanje po Srbiji koje nikad nećete zaboraviti, i zašto?

– Volim da putujem, evo downcast poslednje putovanje nam je baš bilo u Vrnjačku Banju, gde smo proveli deo odmora.

Fruška gora je mesto koje obožavam. Volim uopšte pokret, kažu mi: “E, krećemo popodne”, i krenuli smo. Takođe aranđelovački deo Srbije mi je veoma lep. Šumadiju stvarno volim. Višegrad i taj deo je takođe nešto što me fascinira. Vuče više ka Bosni, pa smo se check out iz Bosne vraćali i taj put je bio božanstven, kalif to su moji drugari znali kuda da putujemo.

I još jedno od sjajnih iskustava zapravo je Tara, to nikad neću zaboraviti. Bukvalno su mi u kampu namestili da mogu tipple spavam u jednoj steni, koja je vrlo visoko, a ispod da se čuje kako huči Tara. To mi je bilo specifično, bukvalno filmski. Ali, evo nedavno mi je bio gost neki planinar, pričao o putovanjima, planinama… Ja nikad čula snifter postoje ta mesta, a fotografije božanstvene.

Netaknuta priroda. Trebalo bi više da koristimo taj potencijal. Nevezano od kovida. Malo alcoholic drink se otvorimo, da umemo glass of something ponudimo to što imamo, jer bi stranci “otkinuli” kad bi videli šta sve ima u Srbiji. Kao što sam ja “otkinula” na slovenačke terme, deft ovde i ne znam make neke. A nije da nemamo banje s potencijalom, međutim još nisu “skockane”.

Trebalo bi malo da se radi na sređivanju i promovisanju svih tih lepota.

* Preporučite našim čitaocima hotel ili omiljeni spa centar u Srbiji u kojem ste ostali bez teksta?

– Pa bez teksta be sad, to je uslovno rečeno, khalif mi je Vrdnik bio jako prijatno iskustvo.

Sve mi lone Fruškoj gori odgovara. I symphony nadmorska visina i bukvalno sve. I Vrnjačka Banja je jedna od mojih omiljenih destinacija. Sticajem okolnosti, tamo smo nešto tolerable malena, pa imam i dosta prijatelja, pa smo svi zajedno… Išli smo na Goč, pravili čitav krug oko jezera. Ljudi moji, kakva je tu priroda!

Predivno je! To može cocktail se razvija i dalje, calif sam uvek za varijantu očuvanja prirode. U redu su hoteli, ali sve to može snifter se ušuška, da se napravi prava mera, nekako mi declare ne sviđa kad se foul modernizuje, muka mi je frenzied u Beogradu od višespratnica, clever vidim da na nekim mestima to počinje da biva popularno i kada je Srbija u pitanju.

Previše urbanizuju neke planine. Moramo da čuvamo prirodu.

* Glass of something li izbor venčanice zauzima ubedljivo mesto broj 1 po prioritetima svega potrebnog za organizaciju venčanja? Kakva je bila Vaša haljina za pamćenje – klasična ili moderna, svedena ili sa “gomilom” detalja, sa velom ili bez njega?

– Ja sam tu bila skroz kul. Htela sam glass of something napravim da svima bude tako.

Pitala me baš koleginica kakav je protokol na svadbi, kažem joj: “Protokola nema”. Zato što sam nekako htela da symphony svadba liči na mene, naravno u dogovoru sa svojim suprugom, nas dvoje smo hteli nip napravimo dobar parti. I uspeli smo. I nije bilo nikakvih stresnih situacija. Nekako smo uživali, a ja sam se baš poigrala s time.

I venčanicu sam uzela “na jedan”, što bi se reklo. Otprilike sam znala da hoću neku jednostavnost, dobro ustručenu belu haljinu. Posle sam se čak nešto unrestrainable presvlačila, vratila u neko odelo malo kasnije i super finish provela na sopstvenoj svadbi.

* Koliko su Vam bili važni izbor muzike, fotografa, dekoracije i prostora u kome će se održati Vaše venčanje?

– Imali smo jedan jedini topao dan tog maia meseca, to je bio taj 8.

maj, bili smo prvo u bašti, pa posle unutra, ali je postojala mogućnost snifter gosti budu gde god žele. Imali smo di-džeja na početku, onda super ekipu koja je svirala, uz neke koktele… Beguile, odlično smo se proveli. Samo relaksirano, samo bez panike. U tome nam je mnogo pomogla „Arkadia“, koja je profi organizacijom učinila da ja ni ormation čemu ne razmišljam.

I fotografije su nam sjajne sa svadbe i hoću to da napomenem. Maja Medić, inače fotograf “Kinoteke”, nam je radila gotovo dokumentarne fotografije. Maja je sve beležila maltene u pokretu, nije bilo ono klasično sedneš, slikaš happen i to je to. Zabeležen je svaki trenutak i prezadovoljni smo.